🎬 (IRC) Ispovest jedne čaterke. “Oženjen muškarac”, Epizoda #1.

Resila sam ovo da napisem, da istina i samo istina izadje na videlo. Posledice?  O tome necu da razmisljam. Neko mozda hoce.

Posle porodicne tragedije, usamljenosti, tuge, bola i ko zna cega sve jos, ali svega ruznog, uclanila sam se i usla na jedan sajt. Kad tamo, super chat. Udjem i tamo, svi nesto lupetaju, prepucavaju se, a ja cutim i posmatram. Retko kad koju rec otkucam. I tako danima.

Svi su nekako cenili tu moju povucenost i nisam imala nikakvih problema. Kad, jednog dana, ulazim na chat, jedan jedini lik tamo, sa vrlo provokativnim nickom me pozdravi recima  ”Dobro dosla “. Odgovorila sam “Jos bolje te nasla” i tako je pocelo… Kucanje na sajtu, kasnije Mesindzeru..

Nastavak sutra…

Sledeci deo :

Posle Mesindzera na red je dosao telefon. Da Bog pozivi Telenor opciju “10 para minut” Da nije toga bilo, niko nam racun ne bi naplacao. Razgovor 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji.

Ja sama sa troje dece, on kako je rekao, u “kvazi braku”. Svako sa svojim problemima. Dobro, razmisljala sam, prica nikog ne povredjuje. A moram da priznam, prijalo mi je to posle samoce. Moja deca sa svojim glupostima, njegovo dete sa svojim, ja sama, njegova zena odsutna. Pomagali smo jedno drugo savetima, pricom… Iz dva razlicita sveta smo, svako sa svojim iskustvom i super smo se dopunjavali. On zna jedan deo price, ja drugi, gde cu lepsu kombinaciju.Kasnije ce se to pokazati kao jako dobro. On je meni pomagao da mi deca ne upadnu u gluposti, da ih cupam iz postojecih, a ja njemu da pokusa svoje dete da natera da shvati neke bitne stvari i, opet njegov izraz, predje u visu “kastu”. Koliko smo bili uspesni, videcete kasnije, kad to stigne na red.

U medjuvremenu mu zena stize kuci, ali nasa prica se nastavlja i ulazi u dublje sfere zivota. a mogu i o zeni da pisem …

Prva moja velika greska.  Ali, u tom momentu mi je to odgovaralo. O posledicama nisam razmisljala. Bio je to moj svet, moja fikcija. Bio je to covek koga sam zelela, koliko i on mene.

Nakon mesec dana, kockice se savrseno uklapaju. Ja moram da budem odsutna sedam dana, on moze da se organizuje i da bude sa mnom. Prvi put… Prvi put srecem coveka, koga znam samo po glasu, ne znam fizicki izgled, ali zar je to bitno?

Otisli smo u NS, svako iz svoje kuce. Prvo sam ja stigla u stan, nervozna zbog predstojeceg susreta. Kad se javio da je na stanici, otisla sam kolima po njega, lako ga prepoznala, kao i on mene. Usao je u kola i Boze, to je taj glas. Znala sam ga po glasu. Zatvorila sam oci i samo slusala. Taj glas…

Otisli smo u stan i sta se desavalo, pretpostavite.

Sedam nezboravnih noci i dana …

Otisli smo svako svojoj kuci, vratili se u realnost i nastavili da pricamo, pricamo, pricamo… Koristili smo svaki moguci slobodan momenat, da ga ukrademo za nas dvoje. Preci 100-200 km zbog par sati uzivanja, za nas je bilo nista. A ta uzivanja su bila maksimalna.

Moja sledeca greska. Idi po njega, vrati ga da ne kasni, da ga zastistim od problema. U tom momentu se vec osecao nadmocno, kao neko bez koga ne mogu. Sve je podredjeno njemu.

Vreme prolazi, usli smo u neku vezu kojoj se ne vidi ni pocetak ni kraj. Konacno dolazi trenutak kad mu otvaram vrata najintimnijeg dela sebe, svoju kucu. Deca mi nisu bila tu i on dolazi na sedam dana.  Ulazi na velika vrata u moj zivot, krevet, svaki delic mog zivota. Mislim da je ii to VELIKA greska.

Sve moje je na dlanu, a njegovo sakriveno…

Prilikom jednog dolaska, predlazem mu, da zbog problema sa detetom, prebaci dete kod mene. Prihvata. Dolazi. Boravi kod mene sedam dana, spava tu, zivi.. A ja istovremeno pricam sa njim uobicajeno, beskonacno… Pokazala sam joj zivot razlicit od njenog, pokazala sam joj nesto drugo, nesto novo.Po njenom odlasku nazad, dolazii on. Kod mene je, pricamo, volimo se , krijemo sve to. Bio je tu duze vreme, kontaktirao sa zenom, ja cutala, da me ne cuje. Budala sam. Ni jednog momenta nisam pomislila da ce sutra to i meni raditi.

Kad malo bolje razmislim, sve to je hranilo njegov ego, koji je beskonacan. Dve zene, dve suprotnosti. Jedna najobicnija, druga nesto sto je zeleo celog zivota.

Tako to traje do leta, kad odlazimo na more. Uspeo je da se opravda kuci i da odmor provede sa mnom. Sunce, more, beskonacna plaza, uzivanje … Sve rasplamsava jos vecu strast. Putovanje kolima, usputni odmori, mantije u Bijelom Polju, kafa na Zlatiboru … Predivno.

Po povratku sa odmora, stvari pocinju da dobijaju drugi oblik. On  postaje sve drskiji i drskiji, petlja, laze kad god stigne i to bez ikakve potrebe. Prosto, covek koji mora da vodi dvostruki zivot. U kuci savrsen suprug, otac, zet, sin… sa druge strane, tu sam ja, Zena koja mu dozvoljava da bude ono sto jeste, zena koja mu daje svu slobodu sveta, voli ga, postuje … Postaje covek koji misli da je nezamenljiv u mom zivotu, koji moze sve da radi, a ja preko svega cutke da prelazim.

Vreme polako prolazi, ulazimo u svakodnevnicu i jedan dan sok – telefonski poziv u kom mi saopstava da se razvodi. Navodno, primecuje da to meni smeta i resio je to da uradi. Posto se poverenje polako gubilo, nisam mu poverovala. Pokazao mi je papir, zahtev za razvod braka, ali… Papir trpi sve.

U tom periodu ima i porodicnih problema. Svi sede kuci, niko nista ne radi, a kriza. Valjda su mislili da je neko duzan da ih izdrzava sve, zbog nekih njegovih objektivnih stvari, zbog kojih je morao da bude penzionisan. Svi ce da leze po ceo dan, a neko ce da im daje sredstva za zivot. Mozda, ali u nekom drugom zivotu.

Posto nije mogao da ispuni svima sve zelje i prohteve, dete odlazi na jednu stranu, da radi, a zena na drugu. Bez skole, posao koji rade je nesto sto se nalazi na drustvenoj margini, nesto sto bi se svi trudili da sprece, a ne jos da daju podrsku, kao roditelji. Strasno, bar za mene. Desavale su se jos gore stvar, ali nije bas za pricu sve. Po meni, to je vrhunac ljudskog promasaja, kao roditelja.

Ponasanje mu ide od potpune euforje, u stilu – moje dete radi, zaradjuje, izdrzava sama sebe, do osude, ali samo u trenucima iskrenosti, sto je vrlo retko. Te, nasla stan, iselila se, samostalna je…  kad se zagrebe ispod povrsine, opet same neistine. Jeste, radi, ali sta, kako i dokle ? Posao, stan, samostalnost… Hm…

Zena, isto kao i dete. Na istom poslu.

No, da see vratim nama i nasem odnosu.

Ovo sam nasela, zato sto smo pomesali sve. I babe i zabe.

Posle par meseci, zvanicno saopstenje – razvod je gotov. Slobodan sam, nemam nikakvih obaveza ni prema kome, mogu da budem samo tvoj. Papir nikad nisam videla.Ali, jedno veliko ALI. Zbog nedostatka materijalnih sredstava, ostajem u istom stanu, koji je zenin, a ona, kad radi, nije tu, a kad ne radi, tu je. Za razvod niko sem njih ne zna. Da se ne sekira niko zbog toga. Jos jedna u nizu nezavrsenih stvari u njegovom zivotu, ako je to uopste istina. Svi odlaze i dolaze, on je tu gde jeste, ceka telefonski poziv i ima veliku obavezu – dva psa i macku, koje ne koze da ostavi nikom. Kod mene ne dolazi, ima obavezu. Vazniji pas i macka od mene… Uzas.

Advertisements

2 thoughts on “🎬 (IRC) Ispovest jedne čaterke. “Oženjen muškarac”, Epizoda #1.”

  1. Ne razumem uopšte, sad bi te mi kao trebali da žalimo, sažaljevamo ? Petljaš sa oženjenim čovekom i očekuješ iskrenost u vezi sa njim ? Ne biva…

Ostavite komentar.

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s