🌐 (WEB) ISTRAŽIVANJE. Uticaj društvenih mreža Interneta na društvo.

Početkom XXI veka društvene mreže doživljavaju ekspanziju, što ih dovodi u sam vrh popularnih oblasti na Internetu (world wide web). Postoji mali broj veb korisnika koji ne koriste ili koji barem nemaju iskustva sa nekom od popularnih društvenih mreža. Facebook, MySpace, Twitter i slični servisi su za samo sedam godina od običnog univerzitetskog trenda postali globalna pojava. Društvene mreže se shvataju kao relativno stabilni skupovi odnosa između društvenih aktera (bilo da je reč o pojedincima, grupama, organizacijama), koji uključuju razmene različitih resursa (materijalnih, usluga, informacija, vrednosti, shvatanja, normi, praksi i sl.) i one poseduju određenu strukturu. Mrežni modeli opisuju strukturu jedne ili više mreža odnosa unutar sistema aktera. Odnosi između aktera jedne mreže imaju različite forme i sadržaje, pri čemu se forma odnosa može meriti prema intenzitetu, snazi, stepenu formalizovanosti, itd. Prema sadržaju, mogu se ispitivati sasvim različiti odnosi između aktera: srodnički, prijateljski, interesno povezivanje, odnosi moći, itd. Čak i u najmanjim, zatvorenim sistemima aktera, odnosi mogu biti višestruki i po formi i po sadržaju, a problem istraživanja uzorka u većim, otvorenim, manje formalnim sistemima zahteva čvrsto oslanjanje na najrelevantniji tip interakcije, ili konzistentan skup interakcija, kako bi se istovremeno obuhvatio dati sistem aktera (kriterijum iscrpnosti), i istovremeno sprečilo uključivanje jedinica analize izvan datog sistema (kriterijum konzistentnosti). Stoga je izrazito značajno dobro definisanje dimenzija na kojima se temelji istraživanje uzorka kako bi se konačno dobio relativno konzistentan sistem aktera. Razvoj i ekspanzija aktivnosti vezanih za društvene mreže je posledica brzog razvoja tehnologije koja je cenom i jednostavnošću upotrebe postala pristupačna prosečnim korisnicima. Eksponencijalni rast procesorske snage i kapaciteta za čuvanje podataka stavio je neslućenu snagu u ruke korisnika koji sada mogu lakše da komuniciraju jedni s drugima zahvaljujući korišćenju društvenih mreža. Razvoj društvenih mreža menja način na koji ljudi doživljavaju Internet. Dok je u početku to bio samo alat korišćen potpuno anonimno, danas se koristi javno, deo je svakodnevnice i čak predstavlja stvar prestiža kod mladih ljudi. “Internet nam pruža mnoge mogućnosti, otvara mnogobrojne perspektive i postavlja drugačije standarde. Pozitivna karakteristika veba je što nam omogućava promociju različitih ideja uz očuvanje kulturne raznovrsnosti. Međutim, čestim korišćenjem ljudi se otuđuju jedni od drugih. Problemi se mogu pojaviti onda kada društvene mreže postanu virtuelna simulacija realnosti, odnosno stvarnog života. Veb i društvene mreže pružaju veliki informativni i komunikacioni kapacitet, ali i iziskuju oprez. Živimo u svetu informacija i nemoguće je pobeći od novih tehnologija, ali moramo da naučimo da ih koristimo na pravi način.” Tako društvene mreže mogu da ublaže usamljenost i podignu samopouzdanje, ali sa druge strane mogu imati i suprotan efekat, što zavisi od samog korisnika.

  • Socijalizacija na Internetu

Servis društvenih mreža je online služba, platforma ili Internet stranica koja se fokusira na izgradnju i oslikavanje društvenih odnosa među ljudima koji dele interesovanja i/ili aktivnosti. Iako se online društveni servisi smatraju za službe društvenih mreža u širem smislu, službe društvenih mreža obično se odnose na službe fokusirane na pojedinca, dok su službe online zajednice fokusirane na društvenim grupama. Društvene mreže su interaktivni društveni mediji koji pružaju korisnicima stvaranje vlastitih veb stranica, tema, grupa, foto galerija i on-line prijatelja (koji ne moraju obavezno biti prijatelji u realnom životu), uz visok stepen međusobne povezanosti svih elemenata društvene mreže i brigu za samostalno određivanje stepena privatnosti svakog pojedinca. Društvene mreže su pojam koji je na vebu zaživeo u prvoj deceniji ovog veka, a kojima su prethodili forumi, pričaonice (engl. chat rooms) blogovi. Rane društvene mreže na vebu (World Wide Web) nastale su u formama uopštenih online zajednica kao što su: theGlobe.com 1994.godine, GeoCities.com 1994.godine i Tripod.com 1995.godine. Mnoge od ovih ranih zajednica fokusirane su na spajanju ljudi zarad medjusobnog uticaja preko pričaonica i ohrabrivale su korisnike da dele podatke i ideje preko ličnih Internet stranica. Ovo je omogućeno ”lakim-za-korišćenje” alatkama za objavljivanje (easy-to-use publishing tools) i jeftinim ili čak i besplatnim Internet prostorom. Neke društvene mreže, kao na primer Classmates.com, su imale drugačiji pristup jednostavnim spajanjem ljudi preko adresa njihovih elektronskih pošti. U drugoj polovini poslednje decenije XX veka korisnički profili postaju centralna karakteristika stranica društvenih mreža, omogućavajući korisnicima stvaranje lista ”prijatelja” i mogućnost traženja korisnika sa sličnim interesovanjima i njihovo organizovanje u smislene celine. Kako je Del Bruto2 (Del Brutto) ukazao, ulazak veba u sferu privatnosti je doveo do revolucije života korisnika. Internet relay chat (IRC) je bio začetnik ove promene mnogo pre XXI veka, i mnogo pre nastanka veba. IRC je bio namenjen višestrukim korisnicima sa mnogobrojnim kanalima koji dozvoljavaju korisnicima Interneta da razgovaraju u realnom vremenu (bez fizičkog ili vizuelnog kontakta), na bazi tekstualnih poruka. Karakteristike današnjih društvenih mreža su napredniji oblici društvenih medija, u odnosu na forum ili blog. Forum datira još od 1995. godine, sadrži svoje moderatore i svoje teme, i na otvaranje nove teme utiče moderator (odnosno administrator). Korisnici foruma najčešće ne mogu samoinicijativno otvoriti svoju grupu i tu primati istomišljenike. Blog, prvi put napisan 1994. godine od strane Džastina Hola (Justin Hall). Korisnici bloga nisu međusobno isprepleteni i povezani (pisanje po zidu, razmena igara, grupisanje, …) kao npr. korisnici Facebook-a. Sve to nude moderni društveni mediji – društvene mreže, kao što su Facebook, Linkedin i druge. Nova generacija stranica društvenih mreža doživaljavaju procvat sa pojavom Friendster.com u 2002.godini, i ubrzo postaje deo preovlađujućeg pravca Interneta (mainstream of Internet). Već od 2003. godine veb populaciju zaokružuju velike virtuelne celine poput portala MySpace ili danas najpopularnije društvene mreže pod nazivom Facebook. “Jedinstveno za sve Internet mreže ove vrste su alati i metode za komunikaciju između posetioca koji međusobno dele sopstvena iskustva, provode vreme sa osobama istih interesovanja i pronalaze stare prijatelje ili poslovne partnere. U svakom slučaju sve te mreže koriste slične metode da privuku i zadrže posetioce, koje sa druge strane sadrže različite pristupe integraciji informacija i interpretaciji komunikacionih alata.” 3 Ipak, trendovi se iz dana u dan menjaju, a sa njima i popularnost određenog portala varira. Ono što, u stvari, čini društvene mreže veba jedinstvanim za razliku od drugih veb grupa i komuna je razmena liste kontakata jednog korisnika sa drugim korisnicima te društvene mreže. Kao rezultat toga osobe koje se inače nikada ne bi upoznale dobijaju priliku da stupe u kontakt. Procenjeno je da danas postoji preko 200 aktivnih stranica koje koriste širok spektar modela društvenih mreža. Većina online zajednica se mogu podeliti u kategorije:

 Informacione – su sačinjene od ljudi koji traže odgovore na svakodnevne probleme, a čine ih “kako-da” (how-to) informacije i kolumne sa savetima koje pišu profesionalci. Na primer Do-it-yourself.com, Forbesstockpicking.com, HGTVdiscussionforums.com

 Profesionalne – pomažu napredak u profesiji, daju savete za izgradnju karijere, potmomažu naučnim istraživanjima i podstiču rasprave o industrijski bitnim pitanjima. Na primer LinkedIn.com, LPN.com, Canonprofessionalphotographer.com

 Obrazovne – su mreže koje studenti posećuju radi saradnje sa drugim studentima na akademskim projektima, školskih istraživanja ili kontakta sa profesorima preko blogova i foruma. Na primer Thestudentroom.com, Themathforum.com, eLearners.com

 Zabavne – prikupljaju ljude koji dele ista interesovanja, hobije i pasije, čineći najposećeniju kategoriju. Na primer Gardenweb.com, Automotiveforums.com, Sportspundit.com

Fenomen socijalizacije ove vrste je preslikan iz realnog društva, s tim da je u sajber socijalizaciji sve brže i jednostavnije nego u realnom društvu, ali sada te sajber celine u razvijenom svetu predstavljaju glavni oslonac za ostvarivanje međunarodnih profesionalnih kontakata kako na poslovnom tako i na privatnom planu. Nekolicina takvih mreža se isključivo orijentisala na profesionalnu platformu sa poslovnom primenom (LinkedIn i Xing), neki su se usmerili isključivo potrazi za starim prijateljima (Friendster i Classmates), ali ipak najveći broj društvenih mreža je globalnog karaktera, većinom namenjenog akumulaciji kontakata u svrhu druženja i zabave (Facebook, MySpace, Twitter).

Čak i nakon gotovo pet godina, MySpace ostaje najveća društvena mreža sa najviše korisnika, ali ne i najzabavnija. MySpace se pretvorio u glavni kutak muzičke industrije putem kojeg producenti pronalaze nove talente i neafirmisane umetnike, a muzičarima omogućava da razmenjuju ideje, promovišu svoju muziku i talenat i da razmenjuju kontakte.

Facebook je pokrenut sa renomiranog američkog univerziteta Harvard kao lokalna studentska mreža koja je, međutim, za kratko vreme doživela ekspanziju na sve moguće kategorije i društvene grupe, od studenata do radnih ljudi. Ono što bitno razlikuje Facebook od drugih je to da profili Facebook korisnika nisu objavljeni javno.

Dodatna opcija za programere je mogućnost da samostalno razvijaju sopstvene aplikacije za Facebook kojim promovišu sopstvene usluge ili pak skreću deo posetilaca na sopstvene sajtove, samim tim Facebooku grade reputaciju i čine ga još popularnijim i korisnijim. Važno je napomenuti da postoje razne vrste aplikacija, alata koje privlače korisnike ka različitim oblastima:

 Državne aplikacije (Government application) – alati društvenih mreža predstavljaju brz i lak način za vladajuće telo da dozna mišljenje javnog mnenja i da redovno obaveštava javnost o svojim aktivnostima.

 Poslovne aplikacije (Business application) – društvene mreže u rukama menadžmenta predstavljaju sponu između proizvođača i potrošača, koristeći se za reklamiranje putem tekstualnih reklama i zastavica (banner).

 “Romantične” aplikacije (Dating applicationa) – mnoge društvene mreže stvaraju online okruženje za razmenu stavova, mišljenja i ličnih iskustava u cilju pronalaženja romantičnog partnera.

 Obrazovne aplikacije (Educational application) – predstavljaju alate za podršku odnosa između profesora i studenata kao i između samih profesora.

 Medicinska aplikacija (Medical application) – zdravstveni radnici počinju da prisvajaju praksu korišćenja aplikacija u cilju predstavljanja određenih institucija i kontrole institucionalnog znanja.

Logika kojom se povezuju kontakti jednog korisnika sa kontaktima drugog korisnika stalno se usavršava, a samim tim povećava se i mogućnost da će nas kontaktirati osoba koja deli identične interese iz određene oblasti ili pak da mi sami pronađemo kontakt koji nam može koristiti u određenoj situaciji. Na ovaj način, Internet kao društvena globalna mreža postaje važan faktor u komunikaciji, a potencijal društvenih grupacija sve popularniji i u poslovnom svetu, zbog mogućnosti marketinške promocije proizvoda i usluga. “Zbog velike popularnosti i sve većeg korišćenja, kao i zbog odlične mogućnosti prezentacije korisnika, društvene veb mreže postaju rudnik zlata za oglašavanje i prodaju usluga ili proizvoda različitog spektra.”

Mogućnosti reklamiranja putem veba i društvenih mreža donela je revoluciju u marketingu i omogućila njegovo lako korišćenje u svakodnevnom životu fizičkim i pravnim licima. “To su odavno shvatile velike korporacije kao što su News Corporation, Microsoft, Google i Yahoo, pa su pridobile neke od najprogresivnih društvenih portala različitih vrsta. News Corporation je sredinom 2005. napravio odličan posao kupivši MySpace za 580 miliona dolara, dok je Google kupio Youtube za gotovo 3 milijarde dolara, koji sada predstavlja vodeći portal za razmenu i objavu video materijala, isto tako baziran na principima društvene mreže.” Sa druge strane Yahoo je pridobio Flickr, popularni veb album fotografija, a Microsoft se borio da preuzme Facebook. Međutim Facebook je za kratko vreme prerastao cenu i apetite čak i velikog Microsoft-a (15 milijardi), koji je ipak uspeo da preuzme 1.6% deonica u vrednosti od 240 miliona dolara, i da tako integriše sopstvenu pretragu i sopstveni reklamni sistem.

Neke mreže se distanciraju od klasične strategije eksponencialnog razvoja, i teže elitnom društvenom statusu tako sto ciljaju samo u nekom specifičnom pravcu, grupi ili lokaciji, kao npr. BlackPlanet, MyChurch ili Ning, koji svojim korisnicima omogućavaju kreiranje sopstvenih društvenih mreža. Većina vremena koje ljudi provedu na društvenim mrežama odlazi na komunikaciju s drugima i igrice (koje su najčešće takve da zavise od komunikacije i razmene predmeta potrebnih za igru). Ovo je pokazatelj nepresušne ljudske potrebe za komunikacijom, kontaktom i socijalizacijom, pa makar samo u virtuelnom obliku. Za stvaranje veza s drugima potrebno je osigurati nekoliko stvari: privlačnost, sličnost, uzajamnost i blizinu. U slučaju kontakata preko veb društvenih veza, blizina je osigurana modemom i brzom konekcijom, što znači manje truda nego osiguravanje fizičke blizine. Upravo zbog te lakoće uspostavljanja kontakata može se stvoriti kod labilnijih ljudi i zavisnost o Facebook-u i društvenim mrežama, koja može ugroziti društveno, ali i radno funkcionisanje ljudi (na primer, često se čita u medijima o gubitku posla zbog igrica ili komentara na Facebook-u). Zbog drugačije forme koja nam omogućava da se izrazimo i u samo nekoliko reči, profili na društvenim mrežama se mnogo lakše osvežavaju i ne zahtevaju intervencije lektora niti nekoliko kartica teksta te svojom neformalnošću privlače mnogo širi krug korisnika. S druge strane, analitičari su shvatili da “uticaj društvenih mreža poslodavcima donosi gubitke, tako da su neke institucije, kao npr. kanadska vlada, zabranile pristup društvenim portalima, dok je američka vojska svojim trupama van i unutar zemlje zabranila pristup na MySpace, a ubrzo nakon toga je i američki Kongres doneo rezoluciju zabrane pristupa socijalanim mrežama i portalima iz državnih škola i biblioteka”.4 Neke zemlje, poput Kine, iz političkih i ekonomskih pobuda su otišle toliko daleko da su cenzurisale pojedine društvene mreže, kao što su Youtube i Facebook, ali je Kina omogućila svojim veb korisnicima korišćenje lokalnih društvenih mreža, poput Youkou-a (kineska verzija Youtube-a) i QQ (kombinacija Skype-a i Facebook-a). Svakako, ni cenzura neće doprineti smanjenju popularnosti društvenih mreža, pogotovo u današnje vreme brzog življenja.

  • Važnost društvenih mreža

Društvene mreže se mogu porediti sa konceptom o “Šest stepena separacije” (Six degrees of separation) takođe poznatim kao “Ljudska mreža” (Human web) koji se odnosi na ideju da su svi na najviše šest koraka udaljeni od bilo koje druge osobe na Zemlji, tako da lanac “prijatelj prijatelja” može spojiti bilo koje dve osobe. Nekoliko studija je sprovedeno kako bi se empirijski izmerila ova veza, mađu kojima je najpoznatiji eksperiment Stenli Milgrama (Stanley Milgram) “Mali svet” (small world experiment). Ovaj poduhvat sastojao se od nekoliko eksperimenata kako bi se proučila prosečna dužina putanje društvenih mreža u SAD. Istraživanje je predstavilo ljudsko društvo kao malu svetsku društvenu mrežu sa karakterističnim kratkim vezama. “Mali svet” se poistovećuje sa frazom “Šest stepena separacije” iako sam Milgram nije upotrebio ovaj termin. Kritičari smatraju da Milgramov eksperiment ne demonstrira dotičnu povezanost i tvrde da je “Šest stepena separacije” akademski urbani mit.5 Međutim u 2001.godini Dankan Vac (Duncan Watts), profesor na univerzitetu Kolumbija, pokušao je da ponovo sprovede Milgramov eksperiment na Internetu koristeći elektronsku poštu kao “paket” koji treba dostaviti između 48000 korisnika i 19 meta u 157 država. Vac je ustanovio da prosečan broj posrednika iznosi oko šest. Servisi za društvene mreže na Internetu služe za jednostavno povezivanje ljudi uz brojne dodatne prednosti i pogodnosti kao što su ćaskanje, elektronska pošta, razmena datoteka, blogovi, forumi i slično. U praksi funkcioniše tako što korisnik najpre kreira svoj nalog na nekom od najpopularnijih servisa (Facebook, mySpace, Linkedin, itd.) i podesi svoj profil u koji može da unese detalje po želji (fotografija, obrazovanje, radna biografija, interesovanja, zanimljive datoteke, hobiji…). Nakon završenog unosa osnovnih podataka trebalo bi pozvati ili pronaći prijatelje ili osobe sličnih interesovanja i uključiti ih u svoju mrežu slanjem automatskog poziva na elektonsku poštu. Dobra strana je što svaki put kada neko postane deo nečije mreže, ta osoba može da vidi i sve konekcije osobe sa kojom se povezao i da tako pronađe neke osobe sa kojima je izgubio/la kontakt ili da uspostavi nova poznanstva. Servisi za društvene mreže najčešće poseduju veliki broj grupa po regionalnom ili principu tema i interesovanja, a svaki korisnik je slobodan da se pridruži bilo kojoj grupi i tako još više proširi svoju mrežu. Korisnici svoja pretraživanja Interneta mogu da dele sa svojim on line prijateljima preko društvenih mreža i da tako stvaraju grupe koje pokrivaju čitav spektar interesovanja. Na taj način stvaraju se virtuelne zajednice koje imaju veliki uticaj kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Dodatna vrednost ovih sistema je i u tome što većina njih pruža mogućnost širenja poslovne saradnje u smislu pronalaženja zaposlenja, ponude usluga, preporuka i slično. Facebook, MySpace, Twitter, Classmates i LinkedIn su pet najpoznatijih i najposećenijih društvenih mreža (i servisa). “Prema istraživanju Nielsen Online, uočava se da su društvene mreže postale četvrta najučestalija aktivnost Internet korisnika. Vreme provedeno na društvenim mrežama je gotovo tri puta veće od vremena koje korisnik provodi na ostalnim Internet stranicama.”6 Prosečni korisnici društvenih mreža širom sveta trošili su tokom decembra 2008. više od pet i po sati na stranicama poput Facebook-a i Twitter-a, tvrdi se u rezultatima istraživanja tržišta firme Nielsen. To je skok od 82% u odnosu na decembar 2007. kada je prosečan korisnik mesečno trošio oko 3 sata na svojim omiljenim stranicama za društveno umrežavanje. Sa više od 206,9 miliona korisnika Facebook je bio najpopularnija stranica, i oni čine 67% svih korisnika stranica za društveno umrežavanje na Internetu. SAD su bile uverljivo vodeće po broju korisnika stranica za društveno umrežavanje sa 142,1 miliona posetilaca, a na drugom mestu je Japan sa 46,5 miliona korisnika, dok je Brazil treći sa 31,3 miliona korisnika. Konkretno u Srbiji, od 2300000 korisnika Interneta zabeleženo je 2064220 korisnika Facebook-a u junu 2010.godine. Od pomenutog broja korisnika Interneta 73% su osobe sa višim i visokim obrazovanjem, a ustanovljeno je da su muškarci češći korisnici od žena. Ako uporedimo ovaj podatak sa brojem stanovnika koji iznosi oko 7.5 miliona statistički se može zaključiti da približno svaki četvrti stanovnik Srbije koristi ovaj vid društvenog umrežavanja. Srbija je rangirana kao četrdeseta država u svetu na Facebook-u. 7 Ipak ovaj podatak nije pozitivan, jer je u protekloj 2009.godini lečeno oko 200 Internet zavisnika, pri čemu se procenjuje da ima oko 20000 Internet zavisnika u Srbiji.8 Twitter je i dalje društvena mreža s najbržim rastom. Naime, u decembru 2007. godine je broj korisnika u svetu dosegao cifru od 18,1 miliona, što je rast od 579% u odnosu na decembar 2008. godine.

Danas postoji raznovrsni hardver koji može da podrži Internet i njegove aplikacije: to su pored klasičnih stonih računara i mobilnih telefona, prenosivi računari (laptop), beležnice (notepad) i druga uobičajna pomagala modernog doba od kojih se ne razdvajamo. Ove uređaje podržava softver koji koristi otvorene protokole poput XML-a i RSS-a, mnoštvo novih aplikacija poput widget-a, aplikacija za komunikaciju, glasovnih IP mreža i blogova koji omogućuju neposrednu i učestalu vezu korisnika među sobom. Glavna motivacija za korišćenjem društvenih mreža posledica je društvene težnje i želje za pripadanjem određenoj zajednici, makar ta zajednica bila virtuelna. Takav način korišćenja tehnologija će verovatno rasti još brze i više, a to najbolje ilustruje podatak da se broj korisnika raznih društvenih mreža stalno povećava. Za današnju omladinu tehnologija više nije nešto što je zgodno imati, već je postala deo svakodnevnog života. Statistika pokazuje da omladina starosti između 12 i 17 godina u SAD-u potroši 17 posto online vremena više od odraslih i 155 posto više vremena na razmenu medjusobnih poruka. Starenjem ove starosne grupe ostaće i dalje njihova potreba za neprekidnim kontaktom. Multitasking, elektronska pošta, servisi za razmenu poruka i mreže sa hiljadama korisnika ostaće standard, čak i kada se današnja omladina smiri, zasnuje sopstvene porodice i započne sa karijerom. Da bi čovek ostao u tokovima modernog sveta mora konstantno da dopunjuje svoje znanje o novim načinima komuniciranja i novim vrstama “igračaka” koje olakšavaju život. Na primer u Srbiji mobilni telefon koji ima mogućnost da pristupi Internetu koristi više od 25% domaćinstava9 . Više od 80% stanovništva Srbije poseduje mobilni telefon, što bi značilo da svaki treći korisnik mobilnog telefona koristi isti za pretraživanje Interneta.

  • Karakteristike online ponašanja korisnika društvenih mreža

Činjenica da se sve češće, ne samo u okvirima akademske zajednice, već i u javnosti, govori o fenomenima vezanim za odnose uspostavljene putem mreže verovatno je uticala na to da se pojavi čitav niz stereotipa o korisnicima veba i njihovom karakteristikama. “Tako je jedno istraživanje sprovedeno u SAD pokazalo da se korisnici Interneta, tačnije oni koji na internetu sklapaju različita poznanstva, doživljavaju kao osobe koje imaju problema u snalaženju u društvenim situacijama, kada su sa drugima licem u lice, kao stidljivi, anksiozni, frustrirani, usamljeni i depresivni ljudi koji su u stanju da komuniciraju jedino krijući se iza monitora.” U SAD 90% korisnika Interneta koristi isti da prima i šalje elektronsku poštu, a nešto manje 77% preko Interneta prikupljaju svakodnevne generalne informacije. Između 55-70% ljudi koriste Internet za različite zabave, hobije kao i informisanje o turističkim destinacijama. Ispod 40% korisnika Interneta se igra, druži se, prikuplja poslovne informacije i koristi internet u poslovne svrhe. Sa druge strane, strahovi da bi upotreba veba mogla da dovede do urušavanja društvene mreže pojedinca, do njegovog otuđenja, da ugrozi njegovu psihološku i životnu dobrobit, da umanji društveni aktivizam i stepen društvene uključenosti, te da podriva kvalitet porodičnog života su potkrepljivani su ranim studijama iz 2000. godine. Možemo primetiti da 26% korisnika Interneta manje razgovara telefonom sa prijateljima i porodicom, čak 13% provodi manje vremena sa njima, a 8% manje prisustvuje društvenim događajima. Iz ovog perioda dolazi koncept takozvanog Internet paradoksa – pojave da Internet, kao medij koji bi po definiciji trebalo da ima pozitivan uticaj i da vodi povećanju broja društvenih kontakata, zapravo vodi povećanju društvene izolacije u najširem smislu. Ovu pojavu je proučavao američki socijalni psiholog Robert E. Kraut (Robert E. Kraut), koji je u trogodišnjem eksperimentu sprovedenom nad familijama Pitsburga zabeležio male ali pouzdane negativne efekte korišćenja Interneta. Taj efekat nazivamo “paradoksom” jer su učesnici eksperimenta u visokoj meri koristili Internet za komunikaciju što je generalno samo po sebi pozitivna osobina, međutim u naredne tri godine otkriveno je da su se negativni efekti ravnomerno raširili po celokupnom periodu istraživanja. Upotreba Interneta generalno predviđa bolji društveni prijem za ekstroverte, koji sami po sebi imaju veću društvenu podršku, a lošiji za introverte, koji imaju preko Interneta samo dodatnu mogućnost da se sakriju od očiju drugih. “Iako su brojna kasnija istraživanja (čak i ona koja su sami Kraut i njegovi saradnici sproveli) nesumnjivo pokazala da su prvobitni nalazi osporivi i da otvaraju jedno novo polje za iščitavanje efekata Interneta u psihološkom profilu, ni danas, bezmalo čitavu deceniju nakon Krautove studije, stavovi o potencijalno pogubnom uticaju interneta nisu retki. Stoga, već pominjano interesovanje za pitanje online odnosa, čini se sasvim razumljivim i nimalo neočekivanim.” Ranije je već pomenuto da stereotip o korisniku Interneta koji sklapa online poznanstva uključuju predstavu o usamljenoj osobi. “Istraživanja su pokazala da usamljeni ljudi često negativno vrednuju sebe. Nedostatak prijatelja doživljava se kao sopstvena neadekvatnost i neprivlačnost, a društvena percepcija usamljenih ljudi je takođe negativna. Društvena odbačenost usamljenoj osobi govori jedino da treba da bude još opreznija u pokušajima da se približi drugim ljudima. Ove osobe češće oklevaju da iznesu bilo kakve intimne podake o sebi, a činjenica da formiranje bliskih, pa i partnerskih, odnosa sa drugim ljudima počiva na intimnosti, ograničava prostor usamljenima – oni često saopštavaju da su njihove veze veštačke, lažne i da ih niko ne razume.” Na osnovu svega iznetog, lako je bilo pretpostaviti da bi usamljenima veb mogao da ponudi mogućnost da stupaju u prisniju komunikaciju i odnose sa drugim ljudima uz manji strah da će biti odbačeni, te da bi, samim tim, među onima koji stupaju u online odnose moglo biti više onih koji imaju subjektivni doživljaj usamljenosti. Interesantnu grupu istraživanja predstavljaju ona istraživanja koja su za cilj imala pokušaj da dovedu u vezu osobine ličnosti i karakteristike online ponašanja. U fokusu su najčešće bile sledeće dimezije ličnosti: psihoza, ekstrovertnost/introvertnost i neuroza. Tako su Rozana Peris (Rosanne Peris) i saradnici sproveli istraživanje koje je imalo za cilj da se ustanovi sociodemografski profil internet korisnika koji odlaze na stranice za ćaskanje kako bi sklapali ili održavali veze. Ispostavilo se da dobijeni profil “ukazuje na osobe koje su zadovoljne društvenim odnosima koje imaju u svetu, koje su sklone da podstiču i održavaju raličite vidove društvene interakcije. Socijalizovanje u sobama za ćaskanje, po iskazima ispitanika, nije zamena za zadovoljavanje afektvnih i društvenih potreba.” 14 Osnovni motiv ljudi u pričaonicama je potreba da se komunicira, da se eksperimentiše novim medijem za komunikaciju i da se upoznaju novi ljudi. Osobe koje koriste ćaskanje u ovom istraživanju ne samo da su bile u stanju da zadovolje svoje društvene potrebe u realnom svetu, već su online odnose smatrale podjednako realnim kao one koji se odvijaju licem u lice. Dobijeni profili ličnosti ukazali su na to da stidljivost i emocionalna nestabilnost nisu specifična svojstva osoba koje ćaskaju. Analizom odgovora ispitanika (u smislu psihoze i ekstrovertnosti/introvertnosti) nije bilo moguće ustanoviti nijedan distinktivni obrazac ličnosti, iako se ispostavilo da su ispitanici ženskog pola bili nešto emotivno stabilniji. Kao što se vidi, podaci iz istraživanja Rozane Peris i grupe autora nagoveštavaju da korisnici pričaonica u ovom obliku komunikacije pronalaze mogućnost za smislena, bogata i intenzivna iskustva. Drugi autori smatraju da postoje dva osnovna izvora motivacije za stupanje u interakciju sa drugim osobama na vebu: lični i društveni motivi. Ljudsko biće poseduje patološku potrebu za udruživanjem i tragajući za društvom zadovoljava ne samo afilijativni motiv već i mnoge druge motive kao što su potrebe za prestižom, vlašću ili ekonomskom nadmoći, što može biti viđeno i u samom odnosu između Internet korisnika. Tragajući za onim društvom u kome su jednaki sa drugima ili nadmoćni (nikako potčinjeni) ljudi ulaze u manje ili više privremene veze radi zadovoljenja osnovnih psiholoških motiva, pošto su organski motivi, danas, u velikom procentu zadovoljeni. Tako u svom istraživanju ponašanja korisnika društvenih mreža Mekena (Katelyn Y. A. McKenna) dolazi do zaključka da “u situaciji kada ne može da ispolji bitne aspekte svoje ličnosti u neposrednom okruženju, osoba traga za adekvatnim društvenim okvirom, usmeravajući svoju pažnju na lične potrebe. Da bi doživela lično zadovoljstvo, osoba mora da ispolji svoje kroz društvenu interakciju i da za to dobije društveno priznanje.” Internet veze, bilo prijateljske ili romantične, često se doživljavaju kao daleke i privremene. Nalazi, međutim, sugerišu da bi veb ipak mogao da pruža mogućnost za razvoj veoma bliskih odnosa. Uzimajući u obzir činjenicu da su pojedini autori tvrdili da su fizičko i neverbalno dva kanala nužna za komuniciranje emocionalne intimnosti, istraživači su postavljali pitanje kako je moguće ostvariti intimnost u online okruženju. Usmeravajući se na ovaj problem, Monika Viti (Monica Witty) je sprovela istraživanje kojim je želela da ustanovi da li se u sobama za ćaskanje može dobiti emocionalna podrška, i u kojoj su meri osobe iskrene i otvorene prilikom takve komunikacije. Analizirajući prikupljene podatke Vitijeva je došla do saznanja da “oko 2/3 ispitanika – korisnika pričaonica saopštava da su bar u izvesnoj meri dobili emocionalnu podršku od svojih sagovornika. Što se pak iskrenosti tiče, žene su bile manje sklone da daju lažne podatke o sebi od muškaraca. Takođe, osobe koje intenzivnije ćaskaju preko interneta su manje sklone laganju od povremenih korisnika. Naime, stepen iskrenosti je u pozitivnoj korelaciji sa intenzitetom ćaskanja izraženim u broju sati nedeljno koje korisnik provede koristeći neki od servisa za ćaskanje. Kada lažu, žene to najčešće čine brinući o sopstvenoj bezbednosti – ne odaju lične podatke (ime, adresu, posao na kome rade). S druge strane, muškarci najčešće lažu kada saopštavaju pol, zanimanje, stepen obrazovanja i visinu prihoda.” 17 Opšti zaključak autorke je da se sa pravom može dovesti u pitanje stav da se putem veba mogu razviti samo površne veze, kao i da se prilikom svake ozbiljnije analize mora voditi računa o nekoliko varijabli kao što su: pol, uzrast, iskustvo u upotrebi pričaonica. Ovakva vrsta pristupa daje korisnije rezultate od prostog poređenja karakteristika online i offline veza.

Internet je danas široko raširena informaciona infrastruktura. Njegov uticaj se ne zaustavlja samo na tehničkom domenu računarskih komunikacija, jer se prostire kroz celo društvo koje se kreće ka sve većem korišćenju on-line alata da bi se ostvarila elektronska trgovina, pribavljanje informacija i funkcionisanje društva u celini. Veb komunikacija podrazumeva više informatičkih alata i tehnologija. Primarni protokol Interneta koji se koristi je HTTP protokol sa upotrebom primarno HTML strana za prezentaciju klasičnog tekstualnog i multimedijalnog sadržaja. Internet kao mreža svih mreža predstavlja idealan medijum i sredstvo za realizaciju većine postavljenih zahteva. Količina informacija, brzina dostupnosti, vremenska neograničenost njihovog korišćenja, odsustvo geografskih barijera i način dostavljanja su one karakteristike i prednosti koje su nametnule veb kao logičan izbor za komunikaciono sredstvo i primarni komunikacioni medijum. veb ostvaruje svoju komunikacionu ulogu uz koordinaciju sa klasičnim načinima ostvarivanja veza. Skupovi, okupljanja, zabave, druženja se održavaju na svim nivoima. Istraživanja veba kao medija komunikacije prožeta su težnjom da se da odgovor na jedno osnovno pitanje, često označeno terminom veb paradoks: da li će veb, iako je tehnologija osmišljena da proširuje i pojačava komunikaciju među ljudima, dovesti do otuđenja pojedinaca, odnosno do sve većeg stepena društvene izolacije. Naime, glavni strah bio je da će veb komunikacija zameniti sve ostale vidove komunikacije, pre svega onu neposrednu, licem u lice. Razvoj društvenih mreža menja način na koji ljudi doživljavaju veb. U početku je to bio samo alat koji se koristi potpuno anonimno, ali danas se pomoću njega postavljaju neka pitanja koja se tiču same čovekove prirode i identiteta. Tako su Facebook, MySpace, Twitter i slični servisi za samo sedam godina od običnog univerzitetskog trenda postali globalna pojava. Društvene mreže su postale četvrta najučestalija aktivnost Internet korisnika. Društvene mreže u najširem smislu predstavljaju sisteme u kojima su osobe ili organizacije povezane nekim specifičnim vezama ili odnosima (prijateljstvo, poslovna saradnja, sistem vrednosti, ideje, interesovanja itd.). Dosadašnji trendovi razvoja mrežnih pristupa ispoljavaju nedovoljno koherentnosti u pogledu terminologije, i definisajnja osnovnih pojmova. Takođe, ostaje nejasno da li mrežni pristupi predstavljaju samo analitičko sredstvo u istraživanju određenih oblasti društvenih odnosa i struktura, ili nastoje da razviju teorijska i metodološka polazišta sa kojih se mreže izučavaju u smislu posebnog oblika organizovanja, načina uspostavljanja odnosa između društvenih aktera. “Autori kao što su Pauel i Smit-Doer (Walter W Powell. i Laurel SmithDoerr) (1994) smatraju da se u osnovi mogu razlikovati dva različita pristupa izučavanju mreža. Prvi je ukorenjen u sociologiji i teoriji organizacije i uključuje mreže kao analitičko sredstvo za osvetljavanje društvenih odnosa npr. unutar organizacije, između organizacija, u širem društvenom okruženju. Drugi je više interdisciplinaran i on shvata mreže kao posebnu vrstu logike organizovanja, kao način upravljanja odnosima između društvenih aktera.”33 Autori ističu da oba pristupa sadrže niz zajedničkih karakteristika koje bi ubuduće trebalo dosledno razvijati u cilju razvoja koherentnijeg i konzistentnijeg pristupa izučavanja mreža. Na osnovu istraživanja navedenih u ovom radu vidimo da ne postoji potpuna saglasnost u stavovima različitih autora, iako se ova oblast ne može više smatrati novom. Ipak, ako bismo želeli da uprkos svemu damo neki jedinstven sud o prikazanim studijama, to bi se najbolje moglo učiniti ukazivanjem na to šta je njihova najvažnija implikacija. Glavni, a ujedno i najvredniji zaključak bi glasio da veb, sam po sebi, nije osnovni uzročnik ničega. Njegovi uticaji ne mogu se odvojiti od, s jedne strane, mnoštva društvenih faktora koji utiču na koordinate u kojma se krećemo i, sa druge strane, spleta personalnih odlika, potreba i motiva koji karakterišu svakog pojedinca. Stoga je jasno zašto se nameće zaključak da je svaka ozbiljnija analiza neadekvatna ukoliko se usredsredimo ili samo na proučavanje veba kao tehnlogije po sebi, ili samo iskustava u upotrebi veba – načina na koji ljudi koriste tehnologiju, ili pak samo na proučavanje ljudi na vebu, gde je veb viđen kao sredstvo koje treba da posluži postizanju određenih ciljeva. Integrativni pristup mogao bi u budućnosti da ponudi jedno rešenje: proučavati istovremeno i tehnologiju, i iskustva i ljude. Postoji ubeđenje da savremeno društvo, uz poslovni i privatni život koji se sve brže odvija i zahteva daleko veće angažovanje svakog pojedinca, utiče na otuđivanje ljudi. Takođe, postoji verovanje da savremene tehnologije bitno doprinose takvom otuđenju. Sve ako je to i tačno, servisi poput elektronske pošte, ćaskanja, instant poruka, onlajn video igrica i najnovijih društvenih mreža pružaju mogućnost ponovnog uspostavljanja kontakta sa dragim osobama, pogotovo onima koje su u burnom vremenu devedesetih napustile zemlju. Naravno, svi ovi sistemi ne mogu i ne smeju da budu zamena za kvalitetno druženje “uživo”, ali ako već mreže prijatelja ne mogu u potpunosti da mi pomognu da uspostavim pokidane veze, ono barem mogu da znam šta se sa tim ljudima događa i kako da ih brzo kontaktiram. Ukoliko imamo više slobodnog vremena, ovakvi sistemi nam mogu pomoći da proširimo krug prijatelja i razmenjujemo ideje sa ljudima širom sveta koji dele ista interesovanja, razmišljanja ili probleme, što bez savremenih informacionih tehnologija i veba ne bi bilo moguće. Kultura koja nastaje posredovana uticajem masovnih medija je neautentična kultura i kao takva, nema intelektualno inspirativni karakter i pravi čoveka mase koji živi pasivan život, potčinjen onima koji su bolji od njega takmičeći se sa lošijima od sebe. Čovek 21.veka je sklon fenomenima imaginarne publike34 i ličnog mita35, koji su u prošlom veku bili rezervisani za adolescente, a čija raširenost danas se može pripisati uticajem masovnih medija, iskrivljenih mitova, napuštanju tradicija i degradacijom međuljudskih odnosa. Haloefekat36 je iskrivljen upoznavanjem preko Interneta jer se svaki korisnik predstavlja u najboljem svetlu, a čovek, konstantno upoređujući se sa drugima, gubi kritičku instancu i frustriran, poboljšava sebe pri upoznavanju sa drugima, sve dok idealizovanje slike o sebi ne postane pravilo, a ne anomalija retkih. Koliko društvene mreže skraćuju distance među ljudima, povećavaju distancu čoveka od samoga sebe, sve više ga udaljujući od samoostvarivosti i samosvesnosti kojoj svaki pojedinac treba da teži, gurajući ga u mrak modernog, popularnog, mediokritetskog.
milica

Urednik opširnog i jezgrovitog teksta:

Milica Vucurovic (ex Vasic).

Email: biblioteka@batut.org.rs

 

Advertisements

3 thoughts on “🌐 (WEB) ISTRAŽIVANJE. Uticaj društvenih mreža Interneta na društvo.”

Ostavite komentar.

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s